NEUROINFLAMACIJA I ANKSIOZNOST (ukratko)

Jeste li znali da anksiozni poremećaji nisu uzrokovani samo psihološkim faktorima, već i neuroinflamacijom?

Radi kratkog podsjećanja ali i za sve one koje ne znaju, u Anksiozne poremećaje spadaju:

Panični poremećaj

Agorafobija

Generalizovani Anksiozni Poremećaj

Socijalni Anksiozni Poremećaj

Specifične Fobije

Selektivni Mutizam

Separacioni Anksiozni Poremećaj.

Neuroinflamacija je prirodni odgovor imunog sistema da zaštiti mozak od štetnih podražaja, kao što su infekcije ili povrede. Međutim, kada ova upala postane hronična, može oštetiti neurone i uticati na njihove funkcije . Bez obzira na proces neuroinflamacije, sam pad imuniteta, bolest u vidu prehlade ili nekih drugih virusnih infekcija jako utiče na naše raspoloženje, tako da je imunološki odgovor našeg tijela u konekciji sa našim emocijama.

Određena istraživanja ukazuju da ljudi s anksioznim poremećajima imaju više inflamatornih markera u krvi i mozgu, kao što su C-reaktivni protein (CRP), interleukin-6 (IL-6) i faktor nekroze tumora (TNF)-alfa. Ovi markeri ukazuju na aktivaciju mikroglije, imunoloških neurona mozga, koje mogu osloboditi toksične tvari i poremetiti ravnotežu neurotransmitera, poput serotonina i dopamina.

Neuroinflamacija direktno utiče na regije mozga koje su uključene u anksioznost, kao što su amigdala, medijalni prefrontalni korteks i dorzalni prednji cingularni korteks. Ove regije su odgovorne za obradu emocija, za procesuiranje prijetnji, straha i stresa i regulaciju raspoloženja i ponašanja. Kada su pod inflamacijom, mogu izazvati simptome anksioznosti.